Лекција 2.: Врсте грађевинских објеката

Због своје обимности, грађевинарство се према намени објеката који се граде и специфичностима пројектовања и изградње дели на: високоградњу, нискоградњу и хидроградњу. Грађевински објекти се, према томе,  деле на:

  • објекте високоградње
  • објекте нискоградње
  • објекте хидроградње

Високоградња се бави пројектовањем и изградњом објеката који се својим највећим делом налазе изнад површине земље. Ту спадају: стамбене зграде, школе, пословне зграде, индустријске зграде, пољопривредне зграде, позоришта, биоскопи, опере, итд.

Нискоградња се бави пројектовањем и изградњом објеката који се својим највећим делом налазе у нивоу земљине површине, а само малим делом изнад или испод ње. Ту спадају: путеви, мостови, железничке пруге, тунели, аеродромске писте, метрои, итд.

Хидроградња се бави пројектовањем и изградњом објеката који се налазе на води или приобаљу и служе за проток или акумулацију воде. У објекте хидроградње спадају: луке, бране, канали за наводњавање, вештачка језера, итд.

Свака грађевина представља склоп више конструктивних елемената. Основни конструктивни елементи јесу:

  • темељ
  • зидови
  • међуспратне конструкције
  • степенице
  • кров

Поред ових постоје и други конструктивни елементи који су исто тако важни јер без њих објекат не би био функционалан. То су:

  • врата
  • прозори
  • димњаци

Напомена: Погледај у категорији „Видео материјали“ чланак „Изградња куће“

У грађевинарству се, у зависности од тога шта се гради и како се гради, разликују две технике градње тј. два начина (система) градње:

  1. традиционални (класични) начин градње
  2. савремени (модерни) начин градње

Традиционални начин градње подразумева да се целокупна градња објекта изводи на самом градилишту, од копања темеља до подизања крова. Овакав начин градње је скупљи и спорији, али се њиме граде објекти бољег квалитета са добром топлотном и звучном изолацијом. Радови се изводе углавном ручно уз помоћ људске радне снаге. Машине се мало користе.

Овај начин градње се углавном користи за градњу породичних кућа и мањих објеката. Одлика класичног начина градње је да је сваки објекат уникат, а целокупна грађевина се гради зидањем. Оптерећење објекта носе зидови, најчешће направљени од опеке.

Савремени начин градње подразумева изградњу великих зграда при чему се више користе машине него људска радна снага. Овај начин градње је бржи и јефтинији од класичног. Оваквим начином градње се граде објекти који се одликују великом стабилношћу због међусобно повезаних армирано-бетонских  греда и стубова. Мане оваквог начина градње су: сложеност изградње, скупа механизација и потреба за стручном радном снагом.

Савремени начин градње се изводи као:

  • скелетни и
  • монтажни (грађење кубусима)

Скелетни начин градње се заснива на градњи скелета објекта. Тај скелет чине стубови и међуспратна конструкција од армираног бетона и он је носећи део  целог објекта. Све шупљине између стубова се зидају класичним материјалима: циглама и блоковима.

Монтажни начин градње подразумева уградњу тј. монтажу готових зидова или читавих соба и станова.  Ти готови елементи се допремају на градилиште камионима, подижу дизалицама и спајају (монтирају). Ови готови делови се израђују у предузећу које гради објекат. Овај начин градње је познат под називом градња кубусима.

Презентација коришћена на часу: Врсте грађевинских објеката

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s